ИСТОРИЈА ФУДБАЛСКОГ КЛУБА
„ТРГОВАЧКИ“
Петровац на Млави

1.Петровац на Млави

Ту где се равни Стиг лагано грли са питомим брежуљцима који полако прерастају у обронке Хомољских планина, у котлини коју на пола пресеца златоносна Млава, на обе њене обале сместио се Петровац. Некада је, давно заборављеном "Ћири" било потребно више од два сата да превали раздаљину oд 37 км од Петровца до Пожаревца. Данас, линијским аутобусом, се од Београда до Петровца путује мање од два часа.
Због природног богатства овај крај је имао бурну прошлост. Држале су га четири царевине - Византија и Рим, српско и турско царство. Први писани траг налази се у тевтеру арачком из 1820. године, ио коме је у то време наплаћиван "арач" (харач) од мушког дела становништва - раје, која је живела у насељима Пашалука (односно Србије). Нахија пожаревачка имала је тада у свом саставу седам кнежина и то: моравску, млавску, голубачку, омољску (Хомоље), Звижд, Пек и Рам. Кнежини млавској припадало је село Свине из кога је касније постало село Петровац.

Природне могућности за живот у региону Млаве увек су биле изванредне и разноврсне, Ту су питоме планине Хомоља, плодна равница Стиг и богата долина Млаве са живописним пејзажима од њеног изворишта у Жагубици па све до ушћа у Дунав. Године 1859. наспрам села Свине, на десној обали Млаве настало је село Петровац, и то првенствено због потребе администрације кнежевине Србије. Петровац је добио име по државном саветнику Петровићу, пријатељу књаза Милоша Обреновића и роћеном брату Хајдук Вељка Петровића. Петровац је основан да би био средиште власти за цео пространи крај око реке Млаве. Наглим развојем свих делатности и повећањем броја становника, Петровац је заиста и постао центар читаве области. Године 1871. јануара 19. на Богојављење Петровац на Млави је актом министарства унутрашњих дела Србије проглашен за варош.
По реци Млави све су административно-управне јединице на овом подручју добијале име, као на пример - кнежина Млава, капетанија Млава, срез млавски. Никада ни по Петровцу нити неком другом насељу, увек по нашој лепотици реци - Млави.

Данас је Петровац седиште општине која у свом саставу има 34 насеља и 52.000 становника.

2.СТИГАО ФУДБАЛ У ВАРОШ ПЕТРОВАЦ

Према причању старијих житеља прва фудбалска лопта донета је у град на Млави још давне 1921. године. Ово је година када је Петровац добио Гимназију, а прича даље каже да је ту прву лопту донео извесни професор Антић, који је у Петровац дошао из Париза. Приче, као приче - вероватно да у њима има истине, али ипак су писани документи права и једино поуздана сведочанства.

Први писани трагови о фудбалу у Петровцу налазе се у београдском листу "Спортист". У бројевима од 11. јануара, 19. марта, 25. априла и 30. августа 1926. године наводи се да у Петровцу на Млави постоји ФК "Вукан" који се нажалост још није укључио у тадашњи Београдски лоптачки подсавез.

У истом спортском гласилу извесни Драг. Станисављевић предлаже оснивање Браничевске футбалске жупе, а као кандидате за будуће чланове Жупе предлаже већ афирмисане клубове, и то: "Викторија",« "Хајдук" и "Славија" из Пожаревца, "Ћурађ Смедеревац", "Сартид" и "Шумадија" из Смедерева, "Вукан" из Петровца и СК "Ковин", од којих ни један није члан БЛП, а као главни разлог наводи се што скоро сви ови клубови стоје финансијски врло слабо.

Од 1926. па даље више се не помиње СК "Вукан" и неизвесно је шта се даље збило са овим несумњиво првим фудбалским клубом у Петровцу.

Крајем 1926. године у Петровцу је основан СК "Млава". Са добром финансијском потпором СК "Млава" је окупила и велики број младих људи који су желели да играју фудбал. Управу СК "Млава" сачињавали су добро стојећи Петровчани, трговци, чиновници и предузетници. "Млава" је већ у 1927. години играјући велики број утакмица са клубовима из ближе, па и даље околине, оформила врло добру екипу.

3. ФК "Трговачки", Петровац на Млави

Године 1955. у лето, фудбалски ентузијасти, запослени у трговинским предузећима "1. мај" и "Млава", решили су да оснују свој фудбалски клуб. До зиме те прве године, а и идуће 1956. фудбалски клуб под именом "Трговачки", играо је углавном пријатељске и ревијалне утакмице организоване на захтев радника поменутих предузећа. "Буре пива" је награда коју је испијала победничка екипа на рачун поражених у познатој башти кафане "Касина". Пријатељство и љубав према лопти су кроз разговоре и такозвано „треће“ полувреме још више повезивали људе на дружење. Најзаслужнији за oснивање Клуба Благојевић Душан, Маљковић Слободан, Драган Обрадовић, Милосав Максимовић, Тихомир Станојевић, Љубиша Вуксановић, Драгиша Обрадовић, Војислав Обрадовић, Александар Станојевић, Милорад Аксентијевић, Радомир Милетић, Мирјана Пајкић, Станко Филиповић, Вукашин Ђорђевић, Ћира Ђеловић, Милан Димитријевић, Лазар Милосављевић. засигурно, заслуге имају и први играчи ФК Трговачки који вођени жељом да покажу свој таленат и на званичним утакмицама године се и званично укључује у такмичење

Званично ФК "Трговачки" постоји од 27. јула 1957. године и тога дана одиграна је утакмица са ФК "Слога", Петровац (други тим). Први дресови биле су, уствари, обичне мајице црвено-беле боје, а то је и званична боја клуба, одређена приликом оснивања. Прва такмичарска утакмица је одиграна у Великом Поповцу против домаћина ФК "Слога" и забележена је победа.

70 километара до победе! Тако гласи једна од многобројних прича "трговаца" из првих дана клуба. Наиме познати левоноги бомбардер С. Недељковић, је због пословних обавеза морао да изврши обилазак села Манастирица (50 км) и због брзине превозног средства (бицикла) закаснио је на полазак камиона на веома битну утакмицу против Петра Добрњца. Али када нешто волиш не постоје препреке нити умор, па је бициклет кренуо на окршај у Добрње. Иако је преваљено у кратком временском периоду 60 километара, није било начина да се заустави левокрилни нападач "Трговачког" и његов погодак је одлучио победника. Пут Петровца на свом превозном средству и срце пуно радости због извојеване победе над великим противником нису питали за километре који су се гомилали до коте 70.

Клуб је укључен у основну лигу (Општинску), а после три сезоне први пут је прешао у виши ранг - Пожаревачки подсавез. Памти се победа у последњем колу над директним ривалом за прво место Ф.К. "Омладинац" Шетоње и киша каменица на испраћају из села.
Први пут се прави веза (посредно) која ће до дана данашњег да представља основ за највеће успехе Петровачког клупског фудбала: Јак "ТРГОВАЧКИ" још јача "СЛОГА". Те године је "СЛОГА" као првак отишла у зону а у следећем одмеравању снаге у Подунавском потсавезу 1966/67 године, појављивање "ТРГОВАЧКОГ" је трасирало пут старијем градском ривалу улазак у Српску лигу.

Играјући са променљивим успехом (углавном у златној средини), "'трговци" су у првенству 1963/64. у сада већ у Петровачком подсавезу (десила се реорганизација) почели да бележе значајније резултате. За сећање су победе над: ФК Рудар (Стамница) 4:2, ФК Млава (М. Лаоле) 5:0 итд.

Те године у Квалитетну лигу пласирао се ФК "Бата Булић" из Бистрице, други је био ФК Рудар из Крепољина, а Трговачки је освојио треће место.

Већ у следећем првенству 1964/65. Трговачки је кренуо силно и у другом колу у дербију у Крепољину победио са 5:2. Те године Петровачки фудбалски подсавез сачињавали су следећи клубови:

Раднички - Кнежица;
Млава- М. Лаоле;
Рудар- Крепољин;
Јединство- Каменово;
Млава- Забрђе;
Рудар- Стамница;
Слога- В. Поповац и
Трговачки.

Трговачки је наставио са победама: Рудар, Стамница побеђен је чак са 8:1, Слога у Поповцу са 3:1, у Малом Лаолу 1:1, Раднички, Кнежица 6:3, у Каменову 2:2 итд. Међутим, године 1965/66. наступа реорганизација такмичења и Трговачки и ако први не успева да се пласира у Подунавску међуподсавезну лигу, али зато му то успева у следећој години. Дакле, 1966/67. Трговачки бележи свој први велики успех - пласман у Подунавску међуподсавезну лигу. Тренер Димитрије Милошевић - "Мура", најчешће је поверење указивао следећим фудбалерима: Јошић, Марковић, Грујић, Миленковић, Курдулија, Васић, Обрадовић, Станисављевић, Живановић, Костић, Миловановић, Димитријевић, Митровић, Михајловић, Кузмановић и Живковић.

Експресни повратак у Подунавску међупотсавезну лигу није долазио у питање зато што се у Петровачком подсавезу фудбалери трговачког постигли рекордних 99 гола што довољно говори о јачини тадашње екипе.

Значи Трговачки је још једном досегао до Подунавске међуподсавезн лиге, и то 1968/69 године. Нажалост, историја се поновила, опет последње место са само шест победа, једним ремијем и деветнаест пораза. Неискуство и свакако јака конкуренција били су разлози што је Трговачки у вишем рангу опет играо „само једно лето“. Стварање Пољопривредно Трговинског Предузећа „ПТК“ Млава је направило прву крупну промену у историји ФК "Трговачки". Те 1974. године промењен је први грб, име ФК "Трговачки" заменио је назив клуба својствен клубовима тадашњег Совјетског Савеза - РСД ФК ПТК МЛАВА Петровац, црвено беле пруге замениле су зелено бели дресови, клуб отвара врата фудбалерима из околних средина нудећи за то време одличне услове за рад и напредовање, стадион „Лукин Вир“ добија ограду …Промењено је доста али се није изгубила она почетна нит која везује све „трговце“ који су били у овом клубу, а то је жеља за надигравањем и победама. За тадашњи ранг такмичења и клубове у њему била је „мисаона“ именица организовање припрема у Кучајни или у Заови које су била привилегија играча РСД ФК ПТК МЛАВА Петровац. Међуопштинска лига је имала резервисано место за фудбалере Петровачког клуба. Почиње са радом и секција омладинаца као будући основ за попуњавање играчког кадра. Једноставно клуб постаје добро организован систем који није имао препрека да прерасте и до тада неприкосновеног старијег градског ривала ФК „СЛОГА“.

Није било ништа чудно да у тадашњој екипи буде чак седморо фудбалера из других општина, да официри ЈНА на служби у Петровцу буду стандардни играчи РСД ФК ПТК МЛАВА Петровац. Клуб отвореног срца је био прекретница у многим каснијим више него успешним играчким каријерама а прихватао је и оне које желе да се забављају фудбалском игром.

И тако до 1990. године када клуб поново враћа своје старо име али не и грб и боје дресова. Наиме како се поделило Пољопривредно Трговинског Предузећа „ПТК“ Млава, на своје некадашње ОУР-е, Трговинско предузеће „МЛАВА“ је преузело доминантну улогу у финансирању клуба па је и заштитни знак те фирме преуређен у нови грб ФК „ТРГОВАЧКИ“. Боје дресова по логици ствари постају плаво беле а у циљу само финансирања клуба гради се Бифе као саставни део економата. Тешка времена а уједно и велика финансијска криза изазвана распадом старе Југославије, утицали су да се фудбалска игра стави у други план. Но и у најтежим временима има начина да се ФК „ТРГОВАЧКИ“ препозна као прва екипа која је на овим просторима и у том рангу такмичења ангажује чак три интернационалца из Румуније међу којима је име Виорел Попи остаје упамћено по прелепој игри.

Не реагујући на промене које донео вихор рата некада јако Трговинско предузеће не схвата нова правила игре и доводи себе у врло лош економски положај који траје до данашњих дана. Када основне ствари нису на месту ко још пита за фудбал? Клуб не доживљава експанзију али се и сплетом сретних околности не помера се из Међуопштинске лиге Петровац – Жагубица.

Једним делом усвајањем новог закона о спорту 1997. године а другим делом немоћ водећих људи ТП „МЛАВА“ да одвоје довољна средства за финансирање клуба, клуб тера на осамостаљење и сам почиње да решава несташицу новца. Уз сврсисходну помоћ тадашњег Општинског руководства и велики ангажман целокупне управе (Миодраг Конић, Војислав Савић, Наум Лазаревић, Зоран Дамјановић), клуб стаје на своје ноге и привлачи играче који нису могли да се привикну на професионализам који је постојао у ФК „СЛОГА“ а имали су жељу да докажу свој таленат на свакој следећој утакмици. Боје дресова поново постају црвено беле, грб доживљава још једну трансформацију нестанком назива ТП „МЛАВА“.

Но оно што је најбитније враћају се резултати вредни 40 година постојања. Међуопштинску лигу „МЛАВА“ прескаче и две године заредом игра се Браничевска окружна лига група „МЛАВА“. Прегломазна лига (20 клубова) на територији четири општине натерале су тадашње руководство због лоше финансијске ситуације да поднесе оставку и понуди кроз улазак приватног капитала промену руководства.

Ново руководство на челу са председником Томиславом Миловановићем је кренуло од нуле али не запостављајући зацртане циљеве ФК „ТРГОВАЧКИ“. Иако играње сениора у Општинском рангу такмичења не представља успех, ипак се мислило на будуће време и екипе пионирског и омладинског погона су редовни учесници и то веома успешни Браничевске окружне лиге под руководством правог спортског педагога Слободана Милорадовића. Видевши да је пут млађег фудбалског колектива правилан без обзира на резултате сениора, ФК „СЛОГА“ ангажује досадашњег председника ФК „ТРГОВАЧКОГ“ за свог главног човека. Чекајући да стасају нови момци и користећи прилику, потписује се уговор на обострано задовољство о спортској сарадњи и размени играча између Петровачких клубова. Петоро омладинаца ФК „СЛОГА“ добија прилику уз старије омладинце у сениорском саставу ФК „ТРГОВАЧКИ“ и креће се у нове спортске успехе.

Нови председник, млади тренер и најмлађи фудбалски колектив у окружењу постављају нова правила која још увек важе и којих се клуб држи као основ за нове успехе. Обавезни тренинзи, усавршавање кроз игру, отворени разговори за проналажење правог модела игре уз нови мото „увек ПОБЕДА“! Као по најбољим филмским сценаријама прва утакмица „нове“ екипе „трговаца“ је баш у пријатељском надметању са званичним противником ФК „СЛОГА“ Велики Поповац на стадиону Лукин Вир 27.07.2003. године, значи на дан када је ФК „ТРГОВАЧКИ“ Петровац на Млави славио 46. годину постојања.

Кренуло је као по договору, победе за победом су правиле фаму о јачини фудбалског колектива са „Лукиног Вира“. На крају сезоне 2003/2004., освојено друго место и прелазак у виши ранг. Омладинци и даље гурају по старом, убедљиво прво место. Пионири други и то са малим заостатком за шампионом.

Међуопштинска лига 2004/2005. и нова искушења за још млађу екипу у односу на претходну сезону. Јачи противници и осцилације у игри донели су више него добро 6. место у конкуренцији од 14 клубова. Омладинци више него убедљиви и освојено прво место са 11 победа и само једним поразом. Ти момци су заслужили да им се пружи прилика у баражу за квалитетну омладинску лигу западне Србије. Прва препрека ФК „СОПОТ“ је прескочена и екипа ФК „ТРГОВАЧКИ“ је постала шампион Браничевског округа. На жалост првак Подунавског округа је био превелик залогај за неискусне клинце са Петровачког асфалта. Пионирима се након два чудна кола такмичење распало.

Следеће 2005/2006. сезоне противници познати, аспирације неочекивано исте и табела је скоро идентична 7. место у конкуренцији од 14 клубова. Једино је неповољан притисак реорганизације и прављење новог нивоа такмичења је утицао да се са стрепњом очекује задње првенствено коло. У току сезоне промењен је тренер уз још већу младост међу сениоре. Омладинцима је укинуто лигашко такмичење и преко кадета прикупљених из пионирског погона освојено је друго место у иначе слабој конкуренцији. Такмичење пионира се не одржава.

Удружена општинска лига група Млава 2006/2007. је донела са собом 18 клубова из четири различите општине (Жагубица, Мало Црниће, Жабари и Петровац) и веома добре фудбалске представе дружине у црвено белим дресовима посебно у пролећном делу када је дошао и нови тренер. Освојено треће место у фуриозном финишу од 12 везаних утакмица без пораза! Такве игре уз најубојитији напад првенства са правом су прозвали ХИТ првенства ФК „ТРГОВАЧКИ“ а не такмичарског првака.

Овакви резултати и година дана искуства више су дала управи клуба наду да очекује ове године 2007/2008. ПРВО место као нешто што нам по праву квалитета припада. Али фудбал није само игра на терену већ постоје и закулисане радње које су најбољу екипу поставили на треће место на крају јесењег дела првенства.

Фудбал је то – видећемо ко ће на крају добити буре пива!

Председник клуба: Александар Миловановић